Nekad je kralj lavova bio malo uplašeno stvorenje

Da li postoji neko ko se nije zaljubio u malog Simbu, koji je kao i svako dete spontan, iskren, nevaljao, naivan? Od kada je rođen bio je pod zaštitom oca, u isto vreme nežnog i strogog, koji ga je pravilno usmeravao, i opraštao njegove nestašluke, zbog kojih je ponekad rizikovao svoj život, u svakom slučaju sreća ga je pratila. Upravo jedan ovakav događaj će prouzrokovati tragičnu smrt njegovog oca, gde je Simba bio žrtva sopstvene naivnosti i zlobe njegovog strica koji je želeo da se dokopa moći po svaku cenu. Osećaj krivice će ga navesti da napusti dom i krene u nepoznatu avanturu. Na tom putu sreće dva vedra, luckasta, dobronamerna prijatelja koji mu pomažu da “zaboravi” prošlost. U njihovom društvu on bezbrižno odrasta,  u svakom mogućem komforu koji se može zamisliti, koji savršeno opisuje pesma iz ovog crtanog filma “Hakuna matata” što znači bez briga… dok jednog dana iznenada ne naleti na prijateljicu iz detinjstva, koja je krenula na put kako bi potražila pomoć za svoj narod, koji živi u teškim uslovima od kada je Simbin otac poginuo a vlast preuzeo njegov zločesti stric. Kaže mu da im je potreban kako bi uspostavio red u njihovom kraljevstvu. U prvi mah on je odbija iz razloga što bi morao da se suoči sa ranama iz prošlosti. Prorok majmun, se pojavljuje u pravom trenutku i podseća ga na njegovu dužnost – reči njegovog pokojnog oca. Simba oseća da mora hitno da deluje i postaje nezaustavljiv u svojoj nameri da što pre stigne do kraljevstva, obračuna se sa prošlošću i preuzme ulogu koja mu pripada. I dalje su tu prepreke i oklevanja koje mu prete da ga udalje od njegovog cilja. Međutim on biva nagrađen zbog njegove hrabrosti i odluke da preuzme odgovornost.

Ova priča oslikava pojam “herojskog puta” veličanstvenog Džozefa Kembela. Svako od nas duboko u sebi ima heroja koji čeka da se probudi. Svako je sposoban da bude heroj u svom svetu. Heroj dobija poziv, kreće u avanturu, menja se suočavajući se i prevazilazeći prepreke, stiče znanje kroz iskustvo koje je prošao i konačno je ponovo rodjen.

Ovaj put je uvek unutrašnji. Možda je najvažniji i najkomplikovaniji zadatak započeti ga. Prvo treba da shvatimo šta je to što nas zadržava, zašto smo blokirani, zašto ne napredujemo, zašto ne postajemo heroj.  Kažu da nas može spasiti samo ono što nas može uništiti. To je dobar razlog da počnemo od našeg najvećeg straha. Sećam se scene iz “Avatara” gde glavni junak treba da odabere svog zmaja koji će ga voditi kroz njegove avanture i kada je pitao kako to da učini, rečeno mu je da će to osetiti u sebi i da će pravi zmaj pokušati da ga ubije. Veoma moćna poruka. Šta nas najviše plaši je pravi odgovor za nas. Na početku teba da se brzo, snažno i odlučno izborimo s tim, tako da će to postati naša snaga, služiće u našu korist. Tada avantura može da počne. Kroz iskustva stičemo znanje, ceo novi svet otvara svoja vrata pred nama. Uvek će biti primamljivih izazova, to samo univerzum proverava da li smo dobro savladali naše lekcije. Malo ćemo oklevati, i ubrzo ćemo dobiti jasnu poruku koja će nam pomoći da donesemo pravu odluku. Korak po korak naš heroj postaje jači, hrabriji, odlučniji, pravi ispravne izbore i ide pravo do svog odredišta. I ponovo je rođen. O ne, izvinite, mislili ste da je put završen, ne uopšte, postoje drugi planinski vrhovi koje treba osvojiti. I srećno!

One thought on “Nekad je kralj lavova bio malo uplašeno stvorenje

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: