O značaju prirodnih zakona u našim životima

Danas u doba pandemije korona virusa osećamo jasnije nego ikada manifestaciju zakona prirode i svedoci smo njihovih efekata. Ako priroda postane bolesna i čovek postaje bolestan. Šume Amazonije koje su nedavno gorele nazivaju plućima planete, a čovek u ovom trenutku oboleva od virusa koji napada pluća. Zato je bitno razmisliti o uzrocima. Kao što kaže jedan pisac i režiser “Dobili smo žuti karton od planete”. Mnogo smo se udaljili od prirode i sada nam može pomoći povezivanje s njom. Mi smo deo prirode i kao bića koja poseduju sposobnost mišljenja u odnosu na biljke, životinje i minerale imamo veću odgovornost. Potrebno je da proširimo našu svest, kako bismo prestali s njenim iskorišćavanjem i zagađivanjem i uključili se u kolektivno dobro. Šta je dobro za košnicu dobro je i za pčelu.

Rimska civilizacija je to vrlo dobro uvidela i poštovala. Hramovi su nastajali na mestima koja su pratila majku zemlju, umesto upotrebe papira (što prouzrokuje seču šuma i eroziju tla) za održavanje higijene koristili su sunđer, prevozna sredstva su koristila travu kao pogon čiji su se ostaci zatim upotrebljavali za rast nove trave, sve što su uzimali iz prirode bilo je vraćeno prirodi.

Mi smo odgovorni za zagrevanje planete, planine i šume se koriste kao građevinski materijal, sve veće je prisustvo plastičnog otpada. Neke zemlje preuzimaju inicijativu radi zaštite životne sredine kao što je prelazak na električna vozila, ukidanje fosilnih goriva, korišćenje solarne i energije vetra za proizvodnju električne energije. Sve počinje i završava se sa nama.

Butan je primer ugljenično negativne zemlje što znači da ne samo da neutrališu već  odstranjuju postojeći ugljen-dioksid iz atmosfere. Proizvode 2,2 miliona tona ugljen-dioksida, dok njihove šume prečišćavaju više od tri puta te količine, to jest više od 4 miliona tona ugljen-dioksida svake godine. Šume pokrivaju 70% njihove države i Ustavom je određeno da 60% teritorije ostane pod zelenim pokrivačem zauvek. Izvoze veći deo obnovljive energije koju dobijaju od brzih reka, što opet neutrališe oko 6 miliona tona ugljen-dioksida u njihovom susedstvu. I predvideli su da će do 2020. ta količina biti 17 miliona tona. Ako upotrebe polovinu potencijala njihovih reka dostići će količinu od 50 miliona tona, što je više CO2 nego što jedan New York proizvede. Jedini u svetu imaju koeficijent bruto domaće sreće koji je za njih važniji od bruto domaćeg proizvoda. Svojim sunaradnicima na selu obezbeđuju besplatnu struju kako ne bi koristili drva. Ulažu u održivi prevoz i subvencionišu kupovinu električnih vozila kao i LED sijalica. Vlada pokušava da izbaci papir iz upotrebe. Postoje nacionalni programi za čišćenje države i zasađivanje drveća. Biološkim koridorima su povezali sve delove zemlje tako da životinje mogu slobodno da se kreću kroz celu teritoriju. Tigar koji se kreće po subtropskim džunglama na visini od 250 m nadmorske visine može se videti na hladnim vrhovima planina na visini od gotovo 4.000 m. Konstatno se obezbeđuju sredstva da bi se sprečio lov, krivolov, i neophodni resursi za zajednice koje žive u tim parkovima. Budući da je potrebno dosta sredstava da bi se održali ovakvi uslovi, i koji predstavljaju veliki teret za ovako malu zemlju, osnovan je fond pod nazivom “Butan za život” kako bi se obezbedila dovoljna količina sredstava uz pomoć donacija za period od 15 godina kako bi vlada radila na ovom planu i nakon čega bi potpuno preuzela sve troškove.

Da Zemlja nije svemoguća i da može sve da reši samoregulacijom usled ljudskih spoljnih uticaja ukazuje nam primer okeanskih algi. Ugljen-dioksid, jedan od najvećih uzročnika klimatskog zagrevanja ili efekta staklene bašte, troše upravo okeanske alge, oslobađajući tako atmosferu od suvišnih količina ovog gasa i održavajući prirodnu ravnotežu. Međutim ukoliko se poveća njegovo ispuštanje u atmosferu, nastaju osiromašeni okeani i lančanom reakcijom smanjuju se i mase algi koje tada ne apsorbuju ugljen dioksid pomoću koga stvaraju oblake koji odbijaju sunčevo zračenje, već ga dodatno oslobađaju u vazduh.

Posledice ljudske nemarnosti osećaju i domaće životinje koje se uzgajaju na malom prostoru u kavezima i kako bi se izbegla zaraza daju im se antibiotici. Čak 40% do 70% od ukupne proizvodnje istih se izdvaja za stoku. Bakerije postaju sve otpornije na antibiotike. A izbacivanje fekalija dovodi do toga da se otpadne vode sve teže čiste, a čvrsti otpad se ne može ponovo iskoristiti u poljoprivredne svrhe. Postoje i jake etičke osnove zbog kojih je razumnije jesti veće količine povrća a manje mesa i ribe.  

Zemljino isušivanje je u prošlom i pretprošlom veku prouzrokovalo smrt više miliona ljudi samo u Indiji. Đubriva se koriste kako bi se pospešila plodnost, međutim uz njihovo intenzivno korišćenje zemlja se iscrpljuje i nakon par godina postaje neupotrebljiva. Od srednjeg veka pa sve do dvadesetog veka kada je otpočela masovna proizvodnja, ljudi su imali više razumevanja i poštovanja prema zemlji i uvek bi ostavljali jedan deo zemlje bez useva kako bi se zemlja oporavila i imala vremena za stvaranje hranljivih materija i minerala koje obezbeđuje. Stručnjaci smatraju da treba preći na stare metode oživljavanja zemlje bez upotrebe hemikalija. Prema UN ako nastavimo da gubimo zemlju ovim tempom preostaće nam zaliha berbi za narednih 60 godina.

Postoje discipline koje se bave očuvanjem prirodne sredine, kao što su ekologija i biomimikrija.

Ekolozi su došli do sledećih zaključaka i primenili ih u svojim izumima:

  • Priroda deluje pod uticajem sunčeve svetlosti.
  • Priroda koristi samo onoliko energije koliko joj je neophodno.
  • Priroda prilagođava oblik funkcionalnosti.
  • Priroda sve reciklira.
  • Priroda napreduje kroz saradnju.
  • Priroda počiva na raznovrsnosti.
  • Priroda zahteva precizno znanje.
  • Priroda zaustavlja rasipanje od samog početka.

Koliko je samo inteligentna priroda i koliko možemo da naučimo iz ovih zaključaka. Funkcioniše sa toliko harmonije i mere i ima jasnu svrhu. Zar ovo nisu zakoni koji bi se mogli primeniti na ljudsku vrstu.

Biomimikrija (bios – život, i mimikos – podražavački) je rešavanje tehničkih problema oponašanjem prirodnih procesa i pojava u oblasti arhitekture, industrijskog dizajna i inženjerstva. Primeri ovakvih građevina su centar East Gate u Zimbabveu, Ptičije gnezdo u Kini…

Moramo povećati ekološku inteligenciju, odnosno svest o uticaju našeg delovanja na životnu sredinu. I najmanji gest se računa. Ako bacimo smeće u odgovarajuću kesu za smeće spremnu za reciklažu, ukoliko štedimo vodu dok se tuširamo, peremo sudove, zalivamo baštu, kupujemo ekološke proizvode, odeću napravljenu od recikliranih materijala, koristimo javni prevoz umesto sopstvenog automobila, kupujemo organsku hranu i još bolje ako učestvujemo u akcijama čišćenja i pošumljavanja životnog prostora. Zanemarivanje ekološke svesti ima posledice kao što su štetni efekti koji mi proizvodimo kao i ugrožavanje mentalnog zdravlja udaljavanjem od prirode i sve veća prisutnost anksioznosti i depresije. Kako bismo ovo sprečili bitno je da se informišemo i edukujemo u tom pogledu kako bismo bili svesni svojih akcija i kako one utiču na prirodu.

Priroda nas uči kako naš životni ritam treba da izgleda. Deo smo jednog velikog sistema koji ima svoj ritam i red, i što pre to uvidimo bićemo u mogućnosti da shvatimo da brzina, gomilanje stvari, preteran rad vode u patnju, jer nismo u stanju da dovoljno proizvedemo koliko se od nas očekuje. Stvorili smo jedan površan svet, koji doživljavamo kao opasno mesto. Sasvim je u redu osećati negativne emocije u ovakvom okruženju jer se prosto sve u nama buni. Treba ih posmatrati sa strane kao jedan oblak koji prolazi, a rešenje će samo doći kada će posvećenost pravim vrednostima biti moguće, a ujedno shvatanje i poštovanje prirodnih zakona.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: