Kakve su bile misli Marka Aurelija

Marko Aurelije je bio jedan od imperatora rimskog carstva, a pre svega filozof, stoik. Rimsko carstvo je bilo na vrhuncu za vreme njegove vladavine. Njegov način razmišljanja je uveliko doprineo tome.

Čovek koji je dan započinjao mišlju “Kakva je sreća probuditi se i živeti ovaj život…” mnogo govori o njemu. Razumeo je zakone prirode i živeo u skladu sa njima. Dužnost je stavljao na prvo mesto. Odlikovala ga je požrtvovanost, saosećajnost prema ljudskoj prirodi i čvrst i odgovaran odnos prema sebi. Stalno podsećanje na prave moralne vrednosti. Svest o prolaznosti života u svakom trenutku. Velika disciplina i rad. Uspostavljanje prioriteta. Bistrina uma i duše koje su ga vodile ka donošenju ispravnih odluka. Veliko poštovanje i zahvalnost prema svim ljudima, svojoj porodici, učiteljima. Suočavanje i oštro obračunavanje sa svim nižim aspektima ličnosti.

Ovo je delo koje je uvek uz mene. Dovoljno je da otvorim nasumično jednu stranicu, pročitam makar i jednu rečenicu i odmah se otreznim, vrati me u centar. Jača karakter, uzdiže ga, uliva poverenje i pozitivnost, pomaže nam da dođemo do lične slobode.

Glavna ideja stoika je ostvarenje svrhe ljudskog života, odnosno život u harmoniji s prirodom. Dužnost nam je da prevaziđemo teškoće i prepreke. Odgovor leži u nama samima. Vrlina je rezultat slobode svesti. Onaj ko je ovladao svojim instiktima, onaj ko voljno bira dužnost umesto trenutnih želja je slobodan čovek. Uvek imati u vidu da je čovek biće zajednice. On je građanin sveta i radi za dobrobit zajednice kao deo ljudskog roda. Za stoike folozofija je bila “honeste vivendi scientia” znanje o časnom životu.

U njegovom delu “Misli”, kolekciji njegovih misli, stoičkih verovanja i zabeleški o njegovom životu, Marko Aurelije analizira njegov rad, i kao filozof savetuje i podučava sebe kao čoveka i vladara.

Počinje knjigu sa zahvalnošću prema svim onim ljudima koji su ga nečemu naučili i opisuje precizno čemu su ga naučili i piše o njihovim vrlinama, koliko ih poštuje, što je odlika svih velikih ljudi.

Najbolje ćete razumeti i shvatiti vrednost ove knjige ako je pročitate. Njegove reči su jednistvene i moćne. Ovo su bile neke od njegovih misli.

Svaki dan se srećemo sa protivljenjem, nezahvalnošću, drskošću, izdajom, mržnjim i sebičnošću, a sve zbog toga što oni koji greše ne znaju šta je dobro, a šta loše. Mi smo svi jedno, svi smo braća.

Svakom delu bi trebalo da priđemo kao da nam je poslednje, naše emocije ne bi trebalo da zamagljuju naš razum, trebalo bi da pobedimo naše težnje da ostavimo utisak i da se divimo sebi kao i  nezadovoljstvo svojom sudbinom.

Ukoliko nas uznemiravaju spoljne okolnosti treba da se povučemo na mirno mesto da bismo usavršili svoje znanje o dobru i naučili kako ukrotiti svoj nemir.

Zaštititi se još od jedne greške: od ludosti onih koji se ubijaju poslom, ali bez cilja prema kojima bi sav njihov napor i misli bili upravljeni.

Greh počinjen iz žudnje je teži od greha počinjenog iz gneva, jer je  prvi svesno grešio, a drugi je izgubio samokontrolu.

Sve je prolazno.

Najviše štete ljudskoj duši nanosi:

  • Nezadovoljstvo bilo čime što se događa je uvek pobuna protiv prirode koja u sebi sadrži prirode svih ostalih bića.
  • Odbaciti nekog čoveka ili mu se suprotstaviti podmuklim namerama.
  • Predati se nasladi ili boli.
  • Pretvarati se i biti neiskren ili dvoličan u rečima ili delima.
  • Ne usmeravati svoja delovanja i nastojanja prema određenom cilju i uzaludno rasiapti svoje snage bez doličnog promišljanja.

Biti filozof znači održavati božanski duh u sebi neokaljanim i nepovređenim i dočekati spremno smrt.

Ne razmišljati o tome šta drugi ljudi rade, misle, govore osim ako se radi o zajedničkom dobru, u suprotnom to je propuštena prilika za neki drugi posao. Ne treba slediti mišljenje mase, već samo onih koji žive u skladu s prirodom.

Ljudski je brinuti o svakom čoveku.

Imaj poverenja u svoju sudbinu, kojom upravljaju viši zakoni prirode.

Oslanjaj se na sebe i svoje mišljenje koje će uvek biti u skladu sa božanskim, razumom, dobrom voljom, koji uvek vode ka miru. Na taj način čovek postaje otporan na bol, nedodirljiv na uvrede, nepristupačan za zlo i neokaljan strastima. Tu leži tajna sreće.

Posvećenost višem arhetipu.

Oslobodićemo se neprestanih težnji ako prestanemo da cenimo dobitak stečen kršenjem vrednosti, gubitkom samopoštovanja, mržnjom, sumnjom, ili proklinjanjem drugih, neiskrenošću; ne želi ništa što je skriveno iza zastora.

Ako nam je unutrašnja snaga u skladu s prirodom, ona će se spremno prilagoditi svakoj prilici.

Razum svima nama govori šta da činimo, a šta ne.

Svet je jedan jedini grad. Postoji jedan izvor uma.

Želja da se promeni neko slična je želji da u smokvi nema soka.

Sve što se događa, događa se po pravdi.

Ostani budan i neka ti svako delo bude dobro u pravom smislu reči.

Uvek se drži ova dva pravila: prvo, čini samo ono što razum nalaže, drugo, preispitaj svoju odluku ako neko ukaže na tvoju pogrešnu procenu.

Dobar čovek ne traži tuđe greške, već kreni direktno prema svom cilju bez odstupanja.

Sve što je istinski lepo, lepo je samo po sebi i ne traži ništa izvan sebe. Da li smaragd, zlato, slonovača ili grimiz gube svoju lepotu ako im se ne divimo?

Ako želiš da upoznaš spokojno zadovoljstvo, nemoj činiti puno stvari odjednom. Zadovoljstvo dolazi od spoznaje da činiš nekoliko stvari i da ih činiš dobro. Čovek bi trebalo na svakom koraku da se upita: “Da li je ovo jedna od suvišnih stvari?”

Inspirisano knjigom Marka Aurelija “Misli”

One thought on “Kakve su bile misli Marka Aurelija

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: