Da zavirimo u odaje onih koje gledamo na televiziji i koji odlučuju o sudbini Italije

This image has an empty alt attribute; its file name is montecitorio.jpg

Poslanički dom je smešten u antičkoj građevini palati Montečitorio, od 1871. kada je Rim postao glavni grad i gde je u vreme Papske države bilo sedište sudova.

Palata je tada dobila kupolu sa zvonom koje najavljuje zakletvu novog predsednika republike.

Prva sala za sednice je toliko bila nefunkcionalna da su poslanici u zimskom periodu sedeli kompletno obučeni sa kaputima, šeširima i šalovima. Dok je u letnjem periodu u toku paklenih vrućina zbog jedne šale nastala i  “ceremonija lepeza”. Odnosno, tadašnji predsednik je rekao novinarima : “Vi bar imate lepeze da se rashladite!”. I tako su mu novinari poklonili papirnu lepezu gde su se svi potpisali. Od tada svake godine pre letnjeg odmora novinari iz Parlamenta poklanjaju predsedniku lepezu.

U početku glasanje je bilo dozvoljeno samo bogatom, obrazovanom, plemićkom muškom delu populacije.

Postoji 630 poslaničkih mesta koja su raspoređena po grupama u zavisnosti od ideja koje zastupaju u vezi sa načinom upravljanja državom. Pored poslanika, značajne pozicije zauzimaju predsednik Poslaničkog doma, sekretari, predstavnici vlade – premijer i ministri, članovi komisije kao i osoblje zaduženo za beleženje svega onoga što je rečeno na sednicama. Na stolu predsednika se nalazi elegantno zvono kojim se pozivaju poslanici i najavljuje program za taj dan, kao i, na osnovu tradicije, bakarna mastionica. Sva ostala oprema je tehnološki napredna. Da bi sve teklo po pravilima brine se predsednik, upravljanjem vlade premijer zajedno s ministrima, a komisija ispituje predloge zakona. Postoji 14 komisija i svaka je zadužena za određenu materiju.

This image has an empty alt attribute; its file name is camera-dei-deputati-1.jpg

Od predloga zakona pa do njegovog proglašenja je dug put. Predlog pored poslanika ili vlade mogu predati i građani uz 50.000 potpisa i koji će, ako sadrži sve neophodne elemente, biti objavljen na Skupštini. Potom ga komisija ispituje i vrši korekcije a onda sledi glasanje. Ukoliko je odobren od strane poslanika prenosi se Senatu koji takođe treba da ga odobri. I kada je ishod pozitivan predsednik Republike donosi zakon. Međutim može se desiti da ga Senat ne odobri i vrati Poslaničkom domu i tako ovo „ping-pong“ prebacivanje može ići u nedogled, sve dok obe strane ne odobre zakon.

Palata Montečitorio je jedan mali grad sa velikim brojem ljudi, pored zaposlenih tu su i  novinari, posetioci koji mogu da prisustvuju sednicama koji cirkulišu najpoznatijim italijanskim salonom koji nazivaju “Hodnikom izgubljenih koraka” (Il Transatlantico) u stilu Liberti i vole da se šale da se zapravo tu rešava italijanska politika.

Da to nije samo centar političkog života o tome svedoči i umetničko nasleđe. Centralno mesto zauzima svakako gornji deo sale za sednice oslikan istorijom Italijana. Važnu ulogu ima i biblioteka sa više od million primeraka knjiga iz raznih oblasti kojoj imaju pristup svi građani od 16 godina starosti pa naviše.

Ali ništa ne može zameniti posetu kada ćete doživeti i direktan kontakt sa parlamentarnim životom. Svake prve nedelje u mesecu Poslanički dom je otvoren za javnost i može se posetiti uz vodiča.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: