Za zdrav i autentičan razvoj ličnosti: Marija Montesori

Marija Montesori je bila poznati italijanski pedagog. Jedna je od prvih žena koja je završila studije medicine u Italiji u vrlo neprijateljski nastrojenoj sredini krajem XIX veka. “Marija je poput čvrste stene naspram oluja. Jedna od onih retkih osoba za koje prepreke ne postoje” opisuje je njen biograf Standing. Njeno interesovanje za rad sa decom je nastalo dok je posmatrala i radila sa decom ometenom u razvoju. Tada je uvidela nedostatke njihovog odgajanja i koji nisu bili usklađeni s njihovom fazom razvoja. Počinje da eksperimentiše zajedno s njima, prati ih sa razumevanjem i bude njihov zastupnik. Tako da je razvila metodu gde je učenje aktivno i fizički i mentalno, gde je telo u funkciji razvoja mozga, gde su radoznalost i strast kjučni i neophodni faktori za usvajanje znanja. Njen način da čita i shvata decu osvojio je ceo svet tako da je pred samu smrt putovala po svetu šireći njene ideje. Na njenom grobu piše “Molim dragu decu, koja mogu sve, da se ujedine zajedno sa mnom, da uspostavimo mir u svim ljudima i u svetu”. Sigmund Frojd je izjavio: “Da su deca uzgajana u celom svetu na osnovu njenih principa, veći deo psihoanalitišara ne bi imao šta da radi”.   

Pristup Marije Montesori nije da decu treba bombardovati činjenicama već negovati njihovu prirodnu želju da uče, prepoznala je sposobnost dece da sami usmeravaju njihovo učenje. Njen pristup dozvoljava deci da izaberu njihove aktivnosti i savladavaju zahteve i zadovoljavaju njihove potrebe na svim nivoima – fizičkom, socijalnom, mentalnom i emotivnom.

Obrazovanje deteta počinje od njegovog rođenja. Znamo da ispravno delujemo kao pedagozi kada je dete srećno i kada deca rade ne primećujući da postojimo. Mi smo tu da im pomognemo da sve rade samostalno. Oni treba da upravljaju svojim životom bilo kao mali bilo kao veliki. Čak i kada padnu i povrede se, ili svim svojim silama pokušavaju da se popnu stepenicama, pružićemo im pomoć samo ukoliko to od nas zatraže. Sami treba da nauče lekciju i imaju kontrolu nad svojim životom. Jer kao i biljka koja u zemlji u kojoj se nalazi mnogo sastojaka uzima samo one koji su joj potrebni.   

Obrazovanje je prirodni proces koji obavlja dete, i ne stiče se kroz slušanje reči, već kroz iskustvo deteta u određenoj sredini. Rast nastaje od aktivnosti, ne od intelektualnog razumevanja. Ruke su sopstveni instrumenti inteligencije čoveka. Ne možemo od dece napraviti posmatrače govoreći im “Gledajte!“ već im moramo dati moć i sredstva za posmatranje. Osnova za razvoj deteta je koncentracija.  Dete koje se koncentriše je neizmerno srećno.

Program je pažljivo osmišljen i nema ispitivanja. Za razliku od društva koje pridaje veliku važnost sticanju diplome i zauzimanju određene kuturne pozicije. Budići da je naglasak na diplomama i kvalifikacijama, zanemaruje se formiranje pojedinaca koji strastveno vole svoj posao. Ono što karakteriše didaktiku Montesori je igra. Deca ne moraju da su uslovljena ili da im se preti, njihov instinkt ih vodi ka znanju. Ukoliko dobiju adekvatnu podršku učitelja briljiraju u svim predmetima čak i onim koji se smatraju težim.

Jednom prilikom je jedna gospođa došla u školu Montesori i rekla: “Dakle, ovo je škola gde radite ono što hoćete.“ Dete joj je odgovorilo: „Gospođo ne radimo ono što hoćemo, mi hoćemo to što radimo!“.

U prostoru se nalazi samo po jedan predmet. Od malena deca se uče strpljenju i pripremaju se za prilagođavanje socijalnom životu koji nije zasnovan na preferencijama već na kombinaciji aktivnosti koje treba da se harmonizuju. Spontano se uspostavlja ova vrlina. Dok se u drugim ambijentima deca bore da poseduju stvari, ova deca pažljivo posmatraju i čekaju svoj red i brinu se o stvarima jer su jedinstvene i dragocene. Nagli impulsi se zamenjuju sa samokontrolom, poštovanjem prema drugome.

Detetu treba dati priliku da pogreši, kroz sopstveno iskustvo može najviše da se nauči, bez intervencije roditelja. I grešku treba pohvaliti, ne gušiti je. Treba obezbediti samo adekvatan ambijent i prave instrumente s kojima dete može da eksperimentiše i na osnovu kojih shvata gde je pogrešilo. Greška koju dete ispravi samostalno dovodi do nezavisnosti, zdravog rasta i kreativnosti.

Ukoliko pokušamo da nešto uradimo umesto njih učinićemo da se osećaju nesposobnim. Nesposobnim da izraze svoje mišljenje, ideje, osećanja. Onemogućava im da razviju kritički smisao, pažljivo uoče ono što ne funkcioniše, formulišu pretpostavke, provere ih i na kraju pronađu rešenja. Stalno oslanjanje na druge koji će pronaći rešenje umesto nas, ne pomaže samostalnom i realizovanom razvoju ličnosti, već stvara nesigurnost i slabo samopouzdanje.

One thought on “Za zdrav i autentičan razvoj ličnosti: Marija Montesori

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: