Moja Italija

Da zavirimo u odaje onih koje gledamo na televiziji i koji odlučuju o sudbini Italije

This image has an empty alt attribute; its file name is montecitorio.jpg

Poslanički dom je smešten u antičkoj građevini palati Montečitorio, od 1871. kada je Rim postao glavni grad i gde je u vreme Papske države bilo sedište sudova.

Palata je tada dobila kupolu sa zvonom koje najavljuje zakletvu novog predsednika republike.

Prva sala za sednice je toliko bila nefunkcionalna da su poslanici u zimskom periodu sedeli kompletno obučeni sa kaputima, šeširima i šalovima. Dok je u letnjem periodu u toku paklenih vrućina zbog jedne šale nastala i  “ceremonija lepeza”. Odnosno, tadašnji predsednik je rekao novinarima : “Vi bar imate lepeze da se rashladite!”. I tako su mu novinari poklonili papirnu lepezu gde su se svi potpisali. Od tada svake godine pre letnjeg odmora novinari iz Parlamenta poklanjaju predsedniku lepezu.

U početku glasanje je bilo dozvoljeno samo bogatom, obrazovanom, plemićkom muškom delu populacije.

Postoji 630 poslaničkih mesta koja su raspoređena po grupama u zavisnosti od ideja koje zastupaju u vezi sa načinom upravljanja državom. Pored poslanika, značajne pozicije zauzimaju predsednik Poslaničkog doma, sekretari, predstavnici vlade – premijer i ministri, članovi komisije kao i osoblje zaduženo za beleženje svega onoga što je rečeno na sednicama. Na stolu predsednika se nalazi elegantno zvono kojim se pozivaju poslanici i najavljuje program za taj dan, kao i, na osnovu tradicije, bakarna mastionica. Sva ostala oprema je tehnološki napredna. Da bi sve teklo po pravilima brine se predsednik, upravljanjem vlade premijer zajedno s ministrima, a komisija ispituje predloge zakona. Postoji 14 komisija i svaka je zadužena za određenu materiju.

This image has an empty alt attribute; its file name is camera-dei-deputati-1.jpg

Od predloga zakona pa do njegovog proglašenja je dug put. Predlog pored poslanika ili vlade mogu predati i građani uz 50.000 potpisa i koji će, ako sadrži sve neophodne elemente, biti objavljen na Skupštini. Potom ga komisija ispituje i vrši korekcije a onda sledi glasanje. Ukoliko je odobren od strane poslanika prenosi se Senatu koji takođe treba da ga odobri. I kada je ishod pozitivan predsednik Republike donosi zakon. Međutim može se desiti da ga Senat ne odobri i vrati Poslaničkom domu i tako ovo „ping-pong“ prebacivanje može ići u nedogled, sve dok obe strane ne odobre zakon.

Palata Montečitorio je jedan mali grad sa velikim brojem ljudi, pored zaposlenih tu su i  novinari, posetioci koji mogu da prisustvuju sednicama koji cirkulišu najpoznatijim italijanskim salonom koji nazivaju “Hodnikom izgubljenih koraka” (Il Transatlantico) u stilu Liberti i vole da se šale da se zapravo tu rešava italijanska politika.

Da to nije samo centar političkog života o tome svedoči i umetničko nasleđe. Centralno mesto zauzima svakako gornji deo sale za sednice oslikan istorijom Italijana. Važnu ulogu ima i biblioteka sa više od million primeraka knjiga iz raznih oblasti kojoj imaju pristup svi građani od 16 godina starosti pa naviše.

Ali ništa ne može zameniti posetu kada ćete doživeti i direktan kontakt sa parlamentarnim životom. Svake prve nedelje u mesecu Poslanički dom je otvoren za javnost i može se posetiti uz vodiča.

Vrednosti Ustava i simboli Italije

This image has an empty alt attribute; its file name is costituzione.jpg

Ustav Italijanske Republike je zasnovan na sledećim vrednostima:

  1. Tolerancija. Sposobnost da živimo u miru s ljudima koji imaju drugačija verovanja i ponašanja od naših.
  2. Sloboda. Sposobnost da samostalno izražavamo naše mišljenje, radimo i odlučujemo o našim izborma.
  3. Etika. Skup moralnih vrednosti koje nas približavaju idealima pravde, bratstva i solidarnosti.
  4. Rad. Instrument koji nas podučava zajedničkom životu, oblikovanju karaktera, altruizmu i poštovanju zakona.
  5. Bratstvo. Trajni i konstantan odnos zasnovan na ljubavi i solidarnosti jednak bratskom dobročinstvu. Davanje prednosti svemu onome što ujedinjuje ljudska bića na štetu ličnih razlika.

Simboli Italije

Zastava Republike Italije

This image has an empty alt attribute; its file name is bandiera-1.gif

Prva verzija nastala je 1796. kao vojna zastava u okviru Napoleonove vojske, kada je plava boja francuske zastave zamenjena zelenom – bojom uniformi milanske građanske garde koja je bila simbol volontera koji su se borili za italiju (a možda je u pitanju i zeleni pejzaž). Kroz vreme doživljavala je razne promene i poništavanja da bi 1861. postala zastava Kraljevine Italije, a svoju konačnu formu je dobila proglašavanjem Republike 1946.

Himna

This image has an empty alt attribute; its file name is inno-1.jpg

10 septembra 1847 Gofredo Mameli je napisao a Mikele Novaro u novembru iste godine komponovao “Pesmu Italijana”  koja je prvi put izvedena u Đenovi za vreme jednog narodnog praznika. Za kratko vreme postala je simbol borbe za nezavisnost i ujedinjenje Italije, i raširila se za vreme i nakon pobuna 1848. Savet ministara 12 oktobra 1946, kojim je predsedavao Alčide De Gasperi, je odobrio Mamelijevu himnu kao nacionalnu himnu Republike Italije. 23 novembra 2012 Zakon br. 222 određuje da se kao “Dan nacionalnog ujedinjenja, Ustava, himne i zastave” proslavlja 17 marta svake godine, kao dan proglašenja ujedinjenja Italije.

Grb

This image has an empty alt attribute; its file name is simbolo-ditalia.jpg

Karakterišu ga tri elementa: zvezda, zupčanik i grane masline i hrasta.

Zvezda je oduvek bila simbol Italije. Bila je prisutna u ikonografiji nacionalnog pokreta za ujedinjenje Italije – Rizordžimento, Kraljevine Italije od 1870. do 1890. Potom je označavala i prvo republičko priznanje obnove, Zvezdu Italijanske Solidarnosti i još uvek danas predstavlja članstvo u oružanim snagama Italije.  

Zupčanik je simbol rada, kako je nevedeno u prvom članu Ustava: “Italija je demokratska Republika zasnovana na radu.”

Grana masline sa leve strane simbol je narodne volje za mirom, kako u smislu nacionalne sloge tako i međunarodnog bratstva. Grana hrasta sa desne strane je oličenje snage i dostojanstva italijanskog naroda. A takođe izraz su tipičnih vrsta drveća na njihovom podneblju.

Predsednička zastava

This image has an empty alt attribute; its file name is stendardo-presidenziale.png

U sebi sadrži boje italijanske zastave – crvenu, belu i zelenu kao i zlatni grb. Uvodi novu boju – plavu koja je simbol oružanih snaga Italije na čijem čelu je predsednik Republike. Ona verno prati predsednika gde god on ide, prisutna je na prevoznim sredstvima: automobilima, brodovima, avionima, u salama gde drži govore, istaknuta na prefekturama kada ide u posetu  gradovima.

Kultura ispijanja kafe u Italiji

Moka

Glavni grad kafe u Italiji je svakako Napulj. Tu je započeta i jedna lepa humana tradicija sa uslovnom kafom (caffè sospeso,  caffè pendiente), koja se proširila po celom svetu. To znači da možete platiti unapred kafu nekome ko nije u mogućnosti da je sebi priušti.

U Napulju se koristio aparat za spremanje kafe po imenu kukumela (cuccumella) koji možete videti u ovom odlomku iz filma “Ovi duhovi” (“Questi fantasmi”) s maestralnom Sofijom Loren gde govori o pripremi savršene kafe i kaže da je mala tajna ostaviti je da vri najmanje 4 minuta, u deo gde će gotova kafa provriti staviti malo tek samlevene kafe zbog arome… Kasnije će isti biti zamenjen aparatom koji se zove moka. Oba aparata se koriste na šporetu i funkcionišu po principu prolaska vruće vode pod pritiskom kroz mlevenu kafu.

Espreso kafa potiče iz Italije. Prva kafeterija je bila otvorena 1683 u Veneciji i najpre je imala intelektualnu konotaciju jer su se u njoj okupljali najugledniji mislioci i filozofi.

Iako prema istraživanjima najveći broj Italijana voli da popije jutarnju kafu kod kuće i dalje su brojni oni koji će svratiti u bar pre posla i popiti jedan espreso “s nogu”.

U Italiji postoji bezbroj načina na koji ćete piti kafu. Da li će to biti produžena kafa, kratka, s alkoholom, američka, s mlekom, sa hladnim ili toplim mlekom sa strane, sa šlagom, u velikoj šolji, u staklenoj šolji… odlučite sami. Čaša vode koja se dobije uz šoljicu kafe se pije pre kafe kako bi se iz usta otklonili svi prethodni ostaci hrane i pića koji bi mogli da izmene ukus kafe.

Vrlo često kafa je prisutna u italijanskim filmovima. Ritual kafe je sinonim za opuštanje i znak dobrodošlice, ujedinjuje ljude i jača veze među njima.

Poseduje mnoge pozitivne efekte kada se konzumira umereno, do tri šoljice dnevno. Stimuliše mozak, ublažava depresiju, stimuliše proizvodnju endorfina koji povećava osećanje zadovoljstva i ublažava bol, pospešuje pažnju i koncentraciju, štiti od Alchajmerove bolesti i kardiovaskularnih oboljenja, poboljšava brzinu i preciznost prepoznavanja pozitivnih reči zahvaljujući uticaju dopamina. U suprotnom, u većim količinama može imati i štetne efekte po zdravlje, kao što je zavisnost.

Deset stvari o životu i studijama u Italiji iz mog ugla

Simbol Rima: Vučica sa Romulom i Remom
  1. Nikad nije kasno za učenje i za nešto što volite. Upisala sam master na rimskom univerzitetu Sapijenca u mojim četrdesetim iz oblasti o kojoj nisam znala ništa. Samo sam znala da želim da promenim smer u mojoj karijeri i da se bavim nečim kreativnijim. Na rang-listi na upisu sam bila među poslednjima. Oko mene su bili silni dvadesetogodišnjaci koji su bili daleko digitalno pismeniji i spretniji od mene. Uprkos svim strahovima i nesigurnostima završni ispit sam položila s najvišom ocenom.
  2. Univerzitet Sapijenza je jedan od najboljih državnih univerziteta u Italiji i na njemu predaju najugledniji intelektualci. Slabost mu je organizacija, ali to se nekako uklapa u italijanski stil života i što pre to prihvatite biće vam lakše.
  3. Ukoliko studirate italijanski jezik u direktnom kontaktu sa lokalnim stanovništvom ćete najbrže progovoriti jezik, upoznati i razumeti bolje njihovu kulturu, postati deo nje i vremenom će vam se uvući pod kožu. I što je najvažnije shvatiti uživo šta je Italija. Danas je širok izbor mogućnosti za odlazak u inostranstvo: čuvanje dece – au pair programi, volontiranje, stipendije za školovanje… Dovoljno je pretražiti ih na internetu.
  4. Nikada toliko muzeja i kulturnih događaja nisam obišla kao kad sam bila u Rimu. Izbor je neverovatan, gotovo da je svaka zgrada u centru spomenik i ima svoju priču. Dovoljno je da prošetate i već ćete se osećati bolje uz toliku količinu lepih prizora. Ukoliko ste ljubitelj umetnosti, kao što sam ja, ovo je svakako zemlja za vas, jer raspolaže sa gotovo 70% svetske kulturne baštine. Bićete u svetskom kulturnom centru.
  5. Ukoliko želite da održite kontakt sa svojom zemljom i za početak povežete se i saznate nešto više o iskustvima vaših sunarodnika možete se informisati na sajtu Ministarstva inostranih poslova o prisutnosti udruženja dijaspore u određenom gradu. A ako volite multikulturalno okruženje možete se učlaniti u udruženje InterNations koje u zavisnosti od vaših interesovanja organizuje izuzetno zanimljiva druženja.
  6. Italijani su izuzetno duhovit i maštovit narod. Vole hranu, putovanja i veliki su hedonisti. Temperamentni su, radoznali, živahnog karaktera. U jednom trenutku se mogu naljutiti, a već u sledećem će sve zaboraviti. Sećam se da sam jednom pročitala da su žene u Italiji na prvom mestu po izgovorenom broju  reči u jednoj minuti. Da, da, vole mnogo i da pričaju. I mnogo je zabavno biti u njihovom društvu.
  7. Sam ritual ispijanja jutarnjeg kapućina uz kroasan ili neko drugo pecivo (cappuccino e cornetto / brioche) je poseban doživljaj i ako pitate strance šta im najviše nedostaje iz Italije, mnogi će odgovoriti da je to doručak u baru. Zveckanje tanjirića, žamor, živahna atmosfera, smeh je sve ono što čini italijanski doručak neodoljivim. Čak i ako nikoga ne poznajete tu će uvek biti konobari i barmeni s kojima ćete moći da popričate i koji će vam izmamiti osmeh i dan lepo počinje. Neprocenljivo.  
  8. Ako se desi da se razbolite ili vam je hitno potrebna medicinska pomoć, idite do najbliže hitne pomoći, ponesite samo pasoš, naoružajte se strpljenjem i bićete zbrinuti. U dobrim ste rukama, italijanski zdravstveni sistem je visoko rangiran po kvalitetu.
  9. Kada bih morala da opišem Italiju u jednoj rečenici izabrala bih reči ruske pesnikinje Ane Ahmatove koja je rekla da je Italija san koji će vam se stalno vraćati do kraja života. I zaista je kao san.
  10. I za kraj ne može se zamisliti poznavanje italijanske kulture bez poznavanja gestikulacije. Nije sve u govoru i pisanju, ima svašta i u gestovima. Tako da se ne brinete, za početak za boravak u Italiji će vam biti dovoljno elementarno znanje iz ove oblasti koje je prikazano u ovom simpatičnom videu:

Kada bi Botičelijevo “Proleće” progovorilo, šta bi nam ispričalo

Postoji mnogo ključeva interpretacije ovog prelepog remek-dela. Ja sam izabrala neoplatonističko tumačenje.

U vedroj i srećnoj atmosferi u cvetnom okruženju nešto se sprema da se dogodi. Proleće najavljuje veliko rođenje.  

Sve počinje od boga vetra Zefira, plave figure na desnoj strani slike. On je taj koji daje impuls životu pomoću nimfe Hlore, iz koje buja cveće koje će je pretvoriti u boginju Floru. Ljudska duša će započeti duhovni put pod nadzorom boginje ljubavi Venere, koja je centralna figura na slici.

Taj put prate tri gracije, Lepota, Vrlina (Čistota) i Ljubav. One zajedno plešu, držeći se za ruke, ujedinjene su, zavise jedna od druge i proističu jedna iz druge. Estetika (Lepota) je oblik koji se postiže pomoću sreće (Ljubav), čija druga forma je etika (Vrlina). Jedna među njima, i ne slučajno, je okrenuta leđima i sva je opčinjena – za to je kriv bog Eros koji je uperio strelu ka njoj, ona je Vrlina. Odabrao ju je zbog njenog osnovnog kvaliteta. Ozarena ovom snagom koja pokreće svemir ona će pogledati u boga Merkura, gospodara mudrosti, poznavalaca misterija, koji će rasterati oblake mračnog neznanja sa svojim kaducejom i pokazaće joj ispravan put do velike mudrosti, što na istoku nazivaju nirvana.

I konačno ljudska duša će dostići svoj najviši cilj.

Lutam i prepuštam se čarima Rima

Les Etoiles Rooftop, Hotel Atlante Star

Ako bih htela da pronađem mir i odmorim se od turističkih i saobraćajnih gužvi, sakrila bih se, popila osvežavajuće piće i uživala u lepom pogledu sa hotelske terase Les Etoiles Rooftop Hotel Atlante Star.

Ako bih htela da se izgubim u rimskim ulicama izabrala bih ulicu Via dei Coronari, koja se nalazi u blizini trga Navona, prepuna šarmatnih radnjica i napravila kafe pauzu i malom simpatičnom baru Casa & Bottega.

Ako bih htela da meditiram izabrala bih baziliku Basilica di Sant’Agostino, a potom se divila bogatstvu znanja i svetu knjiga u biblioteci Biblioteca Angelica, koja se nalazi uz samu crkvu.

Ako bih htela da odam počast bogovima otišla bih u nekadašnji rimski hram Pantheon.

Ako bih htela da posetim jednu od najboljih izložbi, izabrala bih Scuderie del Quirinale.

Ako bih želela da me opčini čista lepota posmatrala bih Sikstinsku kapelu, a ako bih želela da se podsetim renesansne elite stala bih ispred Rafelove slike “Atinska škola“. Ovi biseri lepote se čuvaju u Vatikanskim muzejima

Ako bih želela da osetim boemsku atmosferu, i usrećim moje nepce i stomak izabrala bih  Trastevere i ako bih želela da sve začinim sa radoznalošću svratila bih do legendarnog bara  San Calisto. Kao što kažu, to je živa razglednica, gde možete naći sve arhetipove “barskih Rimljana”…

Ako bih želela da sebi poklonim nešto slatko, što se topi u ustima, izabrala bih kremasti kolač tiramisù u jednoj maloj poslastičarnici  Zum Roma blizu trga Campo dei fiori, koja s posebnom pažnjom bira sastojke za različite vrste domaćeg tiramisua.

Ako bih želela da se povežem s prirodom otišla bih u šetnju u drugi po veličini park u Rimu, Villa Doria Pamphilj.

Ako bih htela da zaplovim vodama umetnosti gde se poezija i muzika smenjuju u jedinstvenoj toploj porodičnoj atmosferi izabrala bih Teatro Arciliuto.

Ako bih želela da se poklonim velikom Marku Aureliju otišla bih u Kapitolske muzeje (Musei capitolini).

Sedam razloga zbog kojih bih uvek izabrala Italiju ukoliko bih imala samo jednu priliku da putujem u inostranstvo

Panteon, hram svih bogova
  1. Srce Rimskog Carstva;
  2. Kolevka renesanse;
  3. Raspolaže sa gotovo 70 % svetske kulturne baštine;
  4. Zapanjujući pejzaži koji se smenjuju od severa do juga;
  5. Bogata kultura hrane;
  6. Kreativnost – dizajn, moda, sklonost da se sve učini lepim;
  7. Veliki smisao za humor i živahna mašta lokalnog stanovništva.

Kao da ste deo jedne bajke. Uživate u lepoti i provodite se dok istražujete. U isto vreme ćete se probuditi i bićete prisutni i osetićete život u svakoj ćeliji vašeg tela.

%d bloggers like this: